Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj: 30

Јелена Павловић (Крагујевац)

ОКРУГЛИ СТО ПОСВЕЋЕН ОНОМАСТИЦИ ЗНАКОВНИ КАРАКТЕР ЛИЧНОГ ИМЕНА
(КРЪГЛА МАСА ПО ОНОМАСТИКА ЗНАКОВ ХАРАКТЕР
НА СОБСТВЕНИТЕ ИМЕНА)

У оквиру Међународне научне конференције Пајсијева читања 2017 (9. и 10. новембар 2017) одржан је округли сто посвећен ономастици под називом Знаковни карактер личних имена. Наслов, који подвлачи семиотичку вредност онима, у скла-ду је са тиме што је овогодишња конференција била посвећена Цветану Тодорову, француском семиотичару и књижевном критичару бугарског порекла. На округлом столу изложено је 10 реферата. Реферати су били посвећени теоријским проблемима и емпиријским истраживањима како на синхроном, тако и на дијахроном плану. До-такнута је проблематика од 16. века, преко 19. и 20. века, до актуелних проблема именовања у 21. веку.
Први реферат изложили су Ана Чолева Димитрова (Анна Чолева-Димитрова) и Васил Рајнов (Васил Райнов) са Института за бугарски језик “Професор Љубомир Андрејчинˮ Бугарске академије наука. Њихов реферат носи назив “Надимци житеља Софије на почетку XX века - слика градске језичке ситуације” (”Прякорите на софи-янци в началото на XX век - отражение на градската езикова ситуация”). Аутори су испитали преко 500 надимака житеља Софије са почетка 20. века, извршили су семан-тичку анализу која открива порекло надимака, испитали су утицај месног дијалекта (софијског говора) и жаргона. У анализу су укључени и неки социолингвистички аспекти, на пример, чињеница да већина надимака припада мушкарцима, надимци мо-тивисани социјалним статусом итд.
Реферат Елене Николове (Елена Николова) са Пловдивског универзитета “Пајсије Хиландарски”, одсек у Смољену, под називом “Називи места у две прераде Пајсијеве историје из прве половине 19. века” (”Селищни имена в две преправки на Паисиевата история от първата половина на 19. век”). У фокусу рада су имена места у Рилској и Поп-Јовановој преради Пајсијеве историје. Списак садржи 136 имена ме-ста у Рилској и 135 имена места у Поп-Јовановој преради, а извршена је њихова фо-нетска, творбена и семантичка анализа.
Борјан Јанев (Борян Янев) са Пловдивског универзитета “Пајсије Хиландар-ски” у реферату “Промишљања о бугарским личним именима која изражавају ʼћудиʼ времена” (”Наблюдения върху личните имена на българите, изразяващи ʼнастроения-таʼ на времето”). Аутор у раду полази од става да је лично име двоструки знак - пр-вобитно има вредност апелатива, а у процесу секундарне онимизације постаје оним. Имена мотивисана временским приликама подељена су у две велике групе: групу имена са емотивном функцијом и групу имена у којој емотивна функција није изра-жена.
Надежда Данчева (Надежда Данчева) са Института за бугарски језик “Профе-сор Љубомир Андрејчин” бавила се именима извора у свом реферату “О једној групи хидрографских термина у топонимији” (”За една група хидрографски термини в то-понимията”). Ауторка је анализирала називе извора, а скренула је пажњу и на мета-форичка образовања.
Реферат Маје Влахове Ангелове (Мая Влахова-Ангелова) са Института за бу-гарски језик “Професор Љубомир Андрејчин” под називом “Топонимија Софије као слика глобализацијских процеса у бугарском језику и култури” (”Топонимията на Со-фия като отражение на глобализационните процеси в българския език и култура”) ба-ви се процесом формирања топонима у градском пејзажу Софије. Запажен је доми-нантан утицај енглеског језика и диграфије (скоро сви називи написани су латиницом) на образовање имена стамбених комплекса у Софији. Констатује се промена култур-ног контекста и откривају се маркетиншки и идеолошки елементи иза процеса имено-вања у савременом градском пејзажу.
Један реферат посвећен је улози онима у књижевном делу. У питању је рефе-рат Вјаре Најденове (Вяра Найденова) са Пловдивског универзитета “Пајсије Хилан-дарски” “Стилогена улога личних имена у комедиографском раду Бранислава Нуши-ћа” (”Стилогенната роля на личните имена в комедиографията на Бранислав Ну-шич”). Ауторка се бави онимима, посебно хипокористицима, који доприносе комич-ном ефекту.
Рерферат Гинке Бакарџијеве (Гинка Бакърджиева) са Пловдивског универзи-тета “Пајсије Хиландарски” “Статус прагматонима у језичком систему” (”Статус на прагматонимите в езиковата система”) првенствено је фокусиран на теоријске и мето-долошке проблеме. Ауторка се бави статусом термина прагматоним у литератури, са посебним освртом на стање у чешкој и словачкој лингвистици. Истиче да различита схватања термина прагматоним доприносе отежаном проучавању назива производа и открива теоријске проблеме као што су однос јединственог производа према називу серије, однос имена према броју референата (једно име: мноштво референата итд.).
Маријана Карталова (Марияна Карталова) са Пловдивског универзитета “Пај-сије Хиландарски” у свом реферату “О личним именима у бугарском фразеолошком систему” (”За собствените имена в българската фразеологична система”) бавила се статусом личних имена у оквиру фразеологизама у бугарском језику. Рад су изложи-ла и два докторанда са Института за бугарски језик “Професор Љубомир Андрејчин”. То су Красимир Коилов, који је изложио реферат “Имена насеља у Костеву кроз при-зму демографских процеса, који се збивају у насељеном месту” (”Местните имена от Костиево през призмата на демографските процеси, протичащи в населеното място”) и Димитрија Иванова (Димитрия Иванова), која се бавила дијахроним аспектом упо-требе онима у реферату “Хришћани и муслимани у Житију Георгија Софијског (пре-глед антропонимијског система)ˮ (”Християни и мюсюлмани в Житие на Георги Со-фийски. Преглед на антропонимната система”).

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa