Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Zbornici, Broj: 31

Ђорђе Оташевић (Београд)

Petra Košutar, Mislav Kovačić (ur.); OD DVOJBE DO RAZDVO-JBE : ZBORNIK RADOVA U ČAST PROFESORICI BRANKI TAFRI.
Zagreb: Ibis grafika, 2018, 548 str.

Зборник је посвећен истакнутој хрватској лингвисткињи Бранки Тафри поводом њеног седамдесетог рођендана. У њему је објављено тридесет пет радова које је написало тридесет осам аутора. Поред хрватских лингвиста, који су најбројнији, своје радове су послали и аутори из Аустрије, Немачке, Норвешке, Сједињених Америчких Држава и Србије.
Зборник садржи следећа поглавља: Uvodna riječ (IX–X), Biografija prof. dr. sc. Branke Tafre (XI–XIV), Bibliografija prof. dr. sc. Branke Tafre (XV–XXXI), Učitelji učenici (XXXIII–XXXIV), I. Riječ u strujanjima sadašnjosti (1–270), II. Riječ u tragovima prošlosti (271–512), Velimir Piškorec: Čovjek čovjeku (513), Mislav Kovačić: Zaslovak (514–528), Kazalo imena (529–545) и Podaci o suradnicima (546–548).
На почетку и на крају Зборника објављено је неколико личних текстова. У поглављу Učitelji učenici Радослав Катичић и Миленко Поповић, старије колеге др Бранке Тафре, честитају јој седамдесети рођендан, уз подсећање на њихова познанства. Велимир Пишкорец је уз своју необичну и неуобичајену честитку Бранки Тафри додао и песму: „Šta je Branka, takve nigdi nema, / nema, nema, odavde do Srijema! / Lista spise požutjelih strana, / Voli ona Mažuranić bana! / Bistu diže Vjeki Babukiću, misu plaća Tomi Maretiću!…“ (стр. 613). Ни за подужи текст Мислава Ковачића (514–528) сигурно се не може рећи да је обичан и уобичајен.
Централни део Зборника, у коме су научни радови, подељен је у две целине. Већина радова обрађује лексиколошка, лексикографска, семантичка, деривациона, граматичка и историјскојезичка питања, а управо се углавном тиме бавила Бранка Тафра. Прва целина садржи осамнаест радова: Matea Birtić: „Vrste dopuna u Bazi hrvatskih glagolskih valencija“ (3–19), Goranka Blagus Bartolec: „Sinonimija u višerječnim svezama hrvatskoga jezika“ (21–30), Đuro Blažeka: „O jednoj mogućoj koncepciji izrade ‘razlikovnih rječnika’ između bliskih mjesnih govora“ (31–43), Dušan Dožudić: „Govor između rečenice i sadržaja: opaske o semantici (ne)upravnoga“ (45–65), Rajna Dragićević: „Domen primene lekseme kao segment leksičkog značenja“ (65–80), Željka Fink: „Može li se sve dovesti u pitanje? (O hrvatskim kolokacijskim svezama i frazemima sa sastavnicom pitanje)“ (81–93), Darinka Gortan Premk: „Platisemija i similisemija u polisemantičkoj strukturi jedne lekseme“ (95–105), Jadranka Gvozdanović: „O brojevima“ (107–111), Ivana Matas Ivanković: „Prijedlozi kao rječničke natuknice“ (113–125), Lucia Miškulin Saletović, Mislava Bertoša: „Što može reklamna tipografija? Funkcije tipografskoga oblikovanja na primjeru suvremenih hrvatskih reklama“ (127–142), Ida Raffaelli: „Kroz leksikologiju i semantiku“ (143–159); Ermina Ramadanović, Barbara Kovačević: „Prozodijska tvorba u hrvatskom jeziku“ (161–175); Slavomira Ribarova: „Simbolika ili arbitrarnost – o brojevima četiri i četrnaest u frazemima (na primjeru češkoga, makedonskoga i hrvatskoga jezika)“ (177–188), Ljiljana Šarić: „Bliskoznačni prefigirani glagoli: konstrukcija značenja i scenariji“ (189–214), Danko Šipka: „Višestruka ekvivalencija: izazovi i rješenja“ (215–223), Marija Turk: „Od kolokacije do frazema“ (225–237); Ivana Vidović Bolt: „Labor omnia vincit (o radu i radinosti u zoonimnoj frazeologiji)“ (239–251), Jasna Vince: „Ajme naslova! Uzvik, pridjev, prilog i imenica ajme“ (253–268). Последњи прилог у овој целини, „Kolegica kolegici“, није научни рад већ сећање Диане Столац на сусрете и разговоре с Бранком Тафром (269–270).
Друга целина садржи један рад мање: Ankica Čilaš Šimpraga: „Branka i ostala imena s osnovom brani u hrvatskој antroponimiji“ (273–287), Stjepan Damjanović: „Približavanje standardu (napomene o hrvatskom jeziku u 17. stoljeću)“ (289–298), Šime Demo: „Rukopisna latinska gramatika Šime Starčevića. Prvo čitanje“ (299–315), Georg Holzer: „Generativistische Beschreibung ausgewählter prosodischer Alternationen im neuštokavischen“ (317–325), Marijana Horvat, Vladimira Rezo: „O tvorbi imenica i pridjeva u Jurinovoj Slovkinji“ (327–343), Jagoda Jurić-Kappel: „Zlatno doba bečke slavistike: od Miklošiča do Trubeckoja“ (345–354), Amir Kapetanović: „Preporodni hrvatsko-njemački rječnik Kleines illirisch-deutsches Wörterbuch für die Jugend der Militär-Grenzschulen Ladislava Škrobotha (1839)“ (355–369), Mate Kapović: „Naglasak u rukopisnom rječniku Bartola Kašića (1599)“ (371–384), Pavao Knezović: „Profano – sakralno“ (385–399), Ranko Matasović: „Proto-slavic *ędro ‘kernel, core’ and *edro ‘bosom’“ (401-405), Milica Mikecin: „O porijeklu i razvoju kršćanskoga značenja staroslavenske riječi pastyrъ“ (407–420), Anica Nazor: „Čudesa svetoga Jeronima u Troji (u glagoljičnom transitu svetoga Jerolima iz 1508. godine)“ (421–427), Neda Pintarić: „Zajednički slavenski korijeni za nazive posuda i pribora za jelo“ (429–445), Dubravka Sesar: „Slavenski jezici u 17. stoljeću“ (447–461), Anastazija Vlastelić: „O Veberovoj sintaksi pridjeva: je li hrabri Zrinski hrabar, a Aleksandar Veliki velik?“ (463–475), Antonija Zaradija Kiš: „Animalističke predodžbe ljudske naravi: Cvêtь vsake mudrosti u hrvatskoglagoljskom Vinodolskom zborniku“ (477–498), Dubravka Zima: „Jer je bog tako odredio, da nikada mlađi ne pojede, što stariji ne promisli: Hrana u Pričama iz davnine Ivane Brlić-Mažuranić“ (499–512).
Зборник Од двојбе до раздвојбе садржи велики број веома квалитетних радова угледних хрватских и страних лингвиста, што показује поштовање колега према др Бранки Тафри, једном од најзначајнијих хрватских и словенских лексиколога и металексикографа.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa