Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Knjige, monografije

Светлана Спајић (Лозница)*

Др Светлана В. Терзић: ИЗРАЖАВАЊЕ ЕЛАТИВНОСТИ И СУПЕРЛАТИВНОСТИ У РУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. Ужице: Педагошки факултет, 2018, 408 стр.

Ова исцрпна монографија на тему која није до краја испитана у постојећој лингвистичкој литератури, показује се као веома корисна и актуелна на више поља: за конфротативну граматику руског и српског језика, за теорију и праксу превођења, за теорију уџбеника и за наставну праксу.
Др Терзић започиње књигу Уводом у ком даје преглед различитих дефиниција појмова елативности и суперлативности у постојећим руским и српским граматикама. Потом излаже предмет и задатке свог рада и наводи језичку грађу коју ће користити у раду; предочава и методе истраживања, као и структуру самог рада.
У првом поглављу, ауторка се бави изражавањем суперлативности у руском и српском језику (што је уједно и назив самог поглавља). Наводи се како „до сада нису као целина обрађена сва питања која се тичу семантичке вредности творбених и синтаксичких средстава за изражавање суперлативности“ (стр. 21). Детаљније је разрађена тема суперлатива у руском језику, као и његових еквивалената у нашем језику, паралелно; ово је подробно илустровано великим бројем примера из колоквијалног језика. Суперлативи су подељени према наставцима у више понаособ обрађених група. У истом одељку обрађена је и употреба суперлатива у комбинацији са одређеним заменицама, као и унутар именичких синтагми и са облицима који у руском језику означавају множину.
Наредно – друго поглавље књиге посвећено је изражавању елативности у руском и српском језику; и овде можемо наћи велики број илустративних примера који олакшавају разумевање теме и демонстрирају како се теоретски обрађени облици правилно примењују у језичкој пракси. Елатив се анализира кроз низ различитих лингвистичких конструкција (са прилозима: врло, неизрециво, необично, итд.).
Следи Закључак у коме др Терзић пише: „Наше истраживање је базирано на проналажењу начина изражавања суперлативности и елативности у руском језику у поређењу са српским језиком“, што даље дефинише као сам предмет рада. Као задатке рада, она наводи: испитивање лексичких и граматичких средстава и начина изражавања; испитивање различитих начина изражавања суперлативности и елативности из синхронијске перспективе; испитивање проблематике преводне еквиваленције једне језичке структуре у поређењу с другом. На крају овог дела понуђен је сажет преглед оног што је већ описано у претходним поглављима рада.
Следе: Библиографија, Именски регистар и Предметни регистар.
У Рецензији др Радмила Маројевића, којом се књига завршава, наводи се да су сви елементи ове монографије од преко 400 страница „укомпоновани у целину“ (стр. 405), док су унутрашњи делови изложени прегледно и са јасном логичком везом.

* svetlanaspajic@yahoo.com

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa