Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Članci, Broj: 31

УДК 811.163.41´374:75.056
Оригинални научни рад
Примљен: 12.11.2015.
Прихваћен: 15.12.2016.

Ђорђе Р. Оташевић
(Институт за српски језик САНУ, Београд)*

ТИПОВИ И ФУНКЦИЈЕ ГРАФИЧКИХ ИЛУСТРАЦИЈА У ШТАМПАНИМ РЕЧНИЦИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА **

Речници се деле на: 1) текстуалне, 2) илустроване и 3) сликовне. Анализирају се само речници објављени као засебна публикација. Разлози због којих се графичке илустрације не користе чешће у штампаним речницима подељени су у четири групе: а) лингвистички, б) технички, в) економски и г) социјални. Графичке илустрације се класификују према различитим параметрима: 1) према месту, 2) према величини, 3) према боји, 4) према графичким средствима, 5) према сложености, 6) према информативности, 7) према функцији.
Кључне речи: речници, српски језик, графичке илустрације, „дигитална генерација“

Речници се могу поделити на: 1) текстуалне, 2) илустроване и 3) сликовне (у руској металексикографској литератури користи се термин илустративни речници). У раду се анализирају само речници објављени као засебна публикација.
Текстуални речници не садрже графичке илустрације. У литератури се уместо термина текстуални речници користи термин неилустровани речници.
Код илустрованих речника графичке илустрације се срећу само код једног броја одредница. Одреднице су распоређене азбучним редом и њихов број може бити велики. Семантизација је у свим случајевима вербална, а само понегде је допуњена графичком илустрацијом. Школски речници су обично илустровани (мада има и другачијих примера), као и многи терминолошки речници, поготово технички.

Др Богољуб Станковић: Руско-српски речник за основну школу, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002.
Мирјана Јоцић, Вера Васић, Школски речник стандардног српскохрватског/хрватскосрпског језика. Књига прва : А – Љ, Нови Сад: Завод за издавање уџбеника – Институт за јужнословенске језике Филозофског факултета, 1988.
Мирјана Јоцић, Вера Васић, Школски речник стандардног српскохрватског/хрватскосрпског језика. Књига друга : М – По-, Нови Сад: Завод за издавање уџбеника – Институт за јужнословенске језике Филозофског факултета, 1988.

Код сликовних речника слике, цртежи или фотографије чине речнички чланак. Код њих нема вербалне семантизације већ се значење речи представља илустрацијом. Садрже мањи број одредница и по правилу су намењени деци.

Виолета Бабић: Мој први сликовни речник српског језика, Beograd: Kreativni centar, 2006.
Славица Марковић: Медин први речник, Београд: Креативни центар, 2014.
Жизела Соколовски, Сивина Соколовски: Прве речи : мали речник у сликама, Београд: Евро-Ђунти, 2011.

Речник нових речи Јована Ћирилова (1982) је специфичан. У њему се налази тридесет фотографија које су повезане с тридесет одредница. Ове фотографије се налазе у врху странице, поред сваког од тридесет слова абецеде. У скоро свим случајевима удаљене су неколико страница од речничког чланка чија је одредница приказана на њима што показује да је њихова функција естетска а не лексикографска. У другом, допуњеном издању овог речника, објављеном под називом Нови речник нових речи (1994), ове фотографије су изостављене. Иако је речник Ј. Ћирилова врло мањкав, ово се може сматрати за његову позитивну особину.
Придев илустровани у називу речника први пут се појавио 1927. године.

Танасије Митровић (ур.): Илустрован пољопривредни речник [св. 1] А и Б, Београд: Српско пољопривредно друштво, 1927.

До 1989. године објављена су само још два речника која су у свом називу садржавала овај придев:

Aleksandar P. Perić, Ilustrovani rečnik francusko-srpskohrvatski : Dictionnaire illustré français-serbo-croate, Beograd: Francusko-srpska knjižara A. M. Popovića, [1939].
Dušan Simić: Ilustrovani automobilski rečnik : srpskohrvatski, francuski, engleski, nemački i italijanski, Sarajevo: Svjetlost, 1960.
Ričard Skari, Moj prvi ilustrovani rečnik : srpskohrvatski-engleski-nemački, [Zagreb]: Grafički zavod Hrvatske, 1989.

Придев сликовни у називу речника први пут се појавио 1988. године.

Oxford-Duden-Cankarjeva založba : Hrvatski ili srpski i engleski slikovni rječnik, 1988.

Општи дескриптивни речници српског као матерњег језика су текстуални. Вуков Српски рјечник, Бакотићев Речник српскохрватског књижевног језика (1936), Речник савременог српскохрватског књижевног језика с језичким саветником Милоша С. Московљевићева (1966/1990), Речник српскохрватског књижевног и народног језика (1959–), шестотоми Речник српскохрватскога књижевног језика (1967–1976) и једнотомни Речник српскога језика Матице српске (2007) не садрже ниједну графичку илустрацију. Речници страних речи сигурно су најпродаванији и најпознатији дескриптивни речници српског језика. Ниједан од 17 ових речника, које смо прегледали за потребе овога рада, почевши од Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904 и Ђисаловићевог Речника страних речи у српском језику из 1914. године до Речника непотребних страних речи Милета Медића и Јелице Цолић из 2017. године, не садржи графичке илустрације. Општи двојезични речници намењени одраслим корисницима по правилу су текстуални. Ово показује да је највећи број речника српског језика неилустрован. Ако се имају у виду и тиражи ових речника, који су неупоредиво већи од тиража готово свих других речника, види се да у свести просечног корисника речници српског језика по правилу не садрже илустрације.
Бројна когнитивна испитивања су показала да људски мозак брже обрађује слике него речи (в. Квашница-Јанович 2007, Бејкер 2015). Такође, човек слике дуже памти. У појединим случајевима коришћење графичких илустрација може да уштеди простор у речнику јер поједине лексеме захтевају веома обимну вербалну семантизацију (Лев 2010: 298-299, Кантишева 2014: 66, Вердјани 2016: 149). Неколико експеримената је доказало да је коришћење илустрација у речницима у неким случајевима несумњиво корисно (Лев 2010: 298). У металексикографској литератури се указује да су илустрације у речницима потцењене (Кантишева 2014: 63).
Ако се имају у виду предности и користи које илустрације имају, може се поставити питање због чега их у речницима нема више. Сматрамо да се разлози због којих се графичке илустрације не користе чешће у штампаним речницима могу поделити у четири групе: а) лингвистички, б) технички, в) економски и г) социјални.
а) Илустрације у великом броју случајева не могу да замене вербалну семантизацију. Њихово коришћење понекад јесте могуће, али је сувише компликовано и непрактично, па би „штета“ била већа од користи.
б) Почетком 19. века, па и знатно касније, уметање већег броја илустрација у текст било је технички компликовано.
в) Илустрације у речницима повећавају цену њихове припреме за штампу и штампања.
г) Не само навике већ и способности данашње, „дигиталне генерације“ битно се разликују од навика и способности њихових родитеља. Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, навео је резултате научних истраживања која су показала да данашња омладина може да прати чак седам до осам садржаја истовремено, али је њихова способност да разумеју и запамте нешто дужи текст далеко нижа од способности генерације двадесетак година старије .
Иако је у лексикографији традиција веома снажна, ово указује да речници намењени „дигиталној генерацији“ не могу изгледати исто као и речници објављени у 19. веку. Неопходна је промена изгледа и странице и речничког чланка. У досадашњим речницима обично је текст одштампан ситним словима, с малим проредом и малим маргинама како би на једну страницу стало што више текста. Цео речнички чланак је најчешће само један пасус. За дигиталну генерацију овакви речници су неприхватљиви. Речнички чланак мора бити веома прегледан и естетски привлачан, а илустрације треба користити где год је то могуће. Постојање дигиталне верзије се подразумева. Могућности које пружају електронски речници су знатно веће у односу на штампане, али њихово разматрање излази из оквира овога рада.
Вероватно су и лексикографи и издавачи свесни промена до којих је дошло међу потенцијалним корисницима речника тако да је број илустрованих и сликовних речника српског језика објављених у последњих десет година већи од броја ових речника објављених у периоду од Вуковог Рјечника до 1950. године. У првих девет месеци 2017. године објављено је више од десет илустрованих и сликовних речника:

Мој први сликовни српско-енглески речник, Београд: Лагуна; Прве речи : петојезични сликовни речник : српски, енглески, немачки, француски, руски, Београд : Вулкан издаваштво; Горан Марковић, Бебин сликовни речник, Чачак: Пчелица; Slikovni rečnik : francusko- srpski = français-serbe / [priredili Michèle Moncharmont, Christiane Wirth; prevod i redaktura Dejan Janković], Beograd: Klett; Slikovni rečnik : rusko-srpski = русско-сербский / [priredio Alexandra Berlina ; prevod i redaktura Mikita Suprunčuk], Beograd: Klett; Slikovni rečnik : nemačko-srpski = deutsch-serbisch / [priredio Gregor Vetter ; prevod i redaktura Nikola Rakić], Beograd: Klett; Slikovni rečnik : englesko-srpski = english-serbian / [priredio Gregor Vetter ; prevod i redaktura Emina Jeremić Mićović], Beograd: Klett; Radivoj Bogičević, Moj prvi ilustrovani rečnik : englesko-srpski, Beograd: Evro-Giunti; Sonja žikić i Vladimir Mančić, Ilustrоvani engleski rečnik = Ilustrated English Dictionary : englesko-srpski sa srpskim indeksom : preko 2.000 pojmova, Pirot: Pi-press; Мojih prvih 1000 reči : rečnik u slikama / [adaptacija Jelena Todorović Lazić], Beograd: Egmont; Aleksandar Veg i dr., Mali rečnik mehatronike, Beograd: Mašinski fakultet; Пиво Бернард, Речник заљубљеника вина, Београд: Службени гласник; Џејн Бингам, Сликовни речник животиња, Београд: Лагуна; Jasna Ignjatović, Moj prvi engleski rečnik, Zemun: Publik Praktikum; Radivoj Bogičević, Mali rečnik engleskog u slikama, Beograd: Evro-Book …

У литератури је питање илустрација у речницима разматрано с више страна. Запажа се да се графичке илустрације могу класификовати према различитим параметрима (уп. Квашницка-Јанович 2007, Свенсен 2009, Германова 2011, Кантишева 2014, Будикина 2015, Нурланова 2016).
1) Према месту: а) илустрација као речнички чланак, б) илустрација у оквиру речничког чланка, в) илустрација на једном делу странице, издвојеном од текстуалног дела (обично је то горњи део), г) илустрација у засебном уоквиреном квадрату, издвојеном од речничког чланка, окруженом текстом речничких чланака, д) илустрације на засебним страницама распоређеним кроз цео речник, г) илустрације на више узастопних страница додатих обично на крај речника. У истом речнику илустрације могу бити распоређене на више различитих начина.
2) Према величини илустрације се деле на: а) мале, б) средње и в) велике.
3) Према боји илустрације могу бити: а) црно-беле и б) у боји. Илустрације у боји могу бити: а) двобојне, б) тробојне и в) у пуном колору.
4) Према графичким средствима илустрације у речницима се деле на: а) цртеже, б) слике, в) фотографије, г) схеме, д) табеле, ђ) карте. Цртежи и слике су далеко најчешћа врста графичких илустрација у досадашњим штампаним речницима српског језика. Чак и данас, када дигитални фотоапарати омогућују брзо, лако и јефтино снимање стотина фотографија, у најновијим речницима фотографије се ређе користе од слика и цртежа. Према теорији прототипова, разлог лежи у својству фотографије да садржи велики број детаља, што ствара опасност да корисник неке од неважних детаља перцепира као кључне. Цртеж, с друге стране, може да истакне оно што је битно и на шта треба усмерити пажњу (в. Лев 2010: 300, Будикина 2015: 261, Биесага 2016: 101).
5) Према сложености илустрације се деле на: а) јединичне (представљање само једног предмета) и б) комплексне (представљање више предмета у њиховим међусобним односима или њиховим поређењем, представљање више предмета исте класе, представљање једног предмета у различитим контекстима, представљање једног предмета као дела веће целине итд.).
6) Према информативности илустрације могу бити: а) једноставне (илустрација и потпис) и б) сложене (навођење додатних информација: акцентовање, ортографске и граматичке напомене, семантичка дефиниција…).
7) Према функцији илустрације се деле на: а) номинативне, б) дескриптивне (указују на специфичне особине предмета), в) енциклопедијске (срећу се у техничким терминолошким речницима, најчешће су то цртежи и схеме), г) прагматичке (на пример, боја поштанских сандучића), д) етнолкултурне (аутобуси на спрат у Лондону, коло, ћилими, бабушке, народна ношња), ђ) естетске (да би речник изгледао лепше, као у Речнику нових речи Јована Ћириловa) и е) политичко-пропагандне.
О политичко-пропагандној функцији се може говорити само условно. На сликама, цртежима и фотографијама, на пример, возови су чисти, нови и уредни (оно што се може видети у српским возовима неретко изгледа другачије). У речницима руског језика објављеним у Совјетском Савезу ово је знатно упадљивије него у речницима српског језика публикованим у Југославији у истом периоду. Није сигурно да су аутори ових речника размишљали о политичко-пропагандној функцији, али није ни искључено.
Као закључак ћемо поново указати на чињеницу да у већини досадашњих штампаних речника српског језика нема ниједне илустрације. Пошто се навике и способности данашње, „дигиталне генерације“ битно разликују од навика и способности њихових родитеља, свакако би било корисно да лексикографи при конципирању нових речника имају у виду ову чињеницу. Чешће коришћење илустрација, тамо где је то могуће и сврсисходно, могло би да буде један од начина да се нови речници приближе данашњој и сутрашњој омладини.

ЛИТЕРАТУРА

Бејкер 2015: Lottie Baker, „How Many Words Is a Picture Worth? Integrating Visual Literacy in Language Learning with Photographs”, Washington: English teaching forum, 2-13. 12.08.2017.
Биесага 2016: Monika Biesaga, „Pictorial Illustration in Dictionaries : The State of Theoretical Art”, у: Proceedings of the XVII EURALEX International Congress, Tbilisi: Ivane Javakhishvili Tbilisi State University, 99-108. 04.08.2017.
Будикина 2015: В. Г. Будыкина, „Графическая иллюстрация как средство семантизации терминов в одноязычных толковых и специальных словарях“, Новосибирск: Сибирский филологический журнал, 3, 256–263.
Вердјани 2016: Silvia Verdiani, „Definizioni illustrate. La selezione di un repertorio di immagini per migliorare la trasparenza semantica delle voci del dizionario di apprendimento Tedesco Junior”, у: Proceedings of the XVII EURALEX International Congress, Tbilisi: Ivane Javakhishvili Tbilisi State University, 146-155. 07.08.2017.
Гангла-Бирир 2005: Lilian Gangla-Birir, „The Use of Pictorial Illustrations in African Language Dictionaries”, Stellenbosch: Lexikos, ХV, 38–51.
Германова 2011: О. А. Германова, Иллюстрированные и иллюстративные словари : формирование, развитие и современное состояние : автореферат, Иваново: Ивановский государственый университет.
Кантишева 2014: Н. Г. Кантышева, „Функциональный потенциал иллюстраций в словарях разных типов“, Екатеринбург: Актуальные проблемы германистики, романистики и русистики, 2, 63–66.
Квашницка-Јанович 2007: Agata Kwaśnicka-Janowicz, „Problemy związane z wprowadzaniem ilustracji do haseł słownikowych”, у: P. Żmigrodzki, R. Przybylska (eds.), Nowe studia leksykograficzne, vol. 1, Kraków: Lexis, 163–174.
Киршнер, Брујкере 2017: Paul A. Kirschner, Pedro De Bruyckere, „The myths of the digital native and the multitasker”, Teaching and Teacher Education, 67, 135-142. 06.08.2017.
Лев 2010: Robert Lew, „Multimodal Lexicography: The Representation of Meaning in Electronic Dictionaries”, Stellenbosch: Lexikos, 20 (AFRILEX-reeks/series 20: 2010), 290-306.
Нурланова 2016: B. Nurlanova, Characteristics of dictionary illustrations, Иваново: Проблемы современной науки и образованияПроблемы современной науки и образования, 15 (57), 73–76. 04.08.2017.
Паива Франко 2013: Claudio de Paiva Franco, „Understanding digital natives’ learning experiences”, Belo Horizonte: Revista Brasileira de Linguística AplicadaRevista Brasileira de Linguística Aplicada, 13/2. 05.08.2017.
Рогаљова 2016: Елена Ивановна Рогалёва, „Художественная иллюстрация как средство лексикографической интерпретации фразеологического образа в учебном словаре для детей“, Москва: Педагогика искусства, 2, 102-108. 04.08.2017.
Свенсен 2009: B. Svensen, A handbook of lexicography : The theory and practice of dictionary making, Cambridge: Cambridge University Press.
Томпсон 2012: Penny Marie Thompson, The popular profile of the digital learner: Technology use patterns and approaches to learning, A dissertation, Michigan: Michigan State University.
Фабер и др. 2007: Faber, Pamela, Pilar León Araúz, Juan Antonio Prieto Velasco, Arianne Reimerink, „Linking Images and Words: the Description of Specialized Concepts”, Oxford: International Journal of Lexicography, 20/1, 39-65. 04.08.2017.
Хандке и др. 2017: Петер Хандке и др., Шта књижевност може у данашњем времену?, Београд: Завод за проучавање културног развитка.
Џоунс 2010: Chris Jones, „A new generation of learners? The Net Generation and Digital Natives”, Abingdon: Learning, Media and Technology, 35/4, 365-368, 07.08.2017.

Джордже Оташевич

ВИДЫ И ФУНКЦИИ ГРАФИЧЕСКИХ ИЛЛЮСТРАЦИЙ В ПЕЧАТНЫХ СЛОВАРЯХ СЕРБСКОГО ЯЗЫКА

РЕЗЮМЕ

Словари можно разделить на: 1) неиллюстрированные, 2) иллюстрированные и 3) иллюстративные. Общие толковые словари сербского языка – неиллюстрированные. Школьные словари являются, как правило, иллюстрированными. Словари предназначены для самых юных пользователей, чаще всего иллюстративные.
Графические иллюстрации могут быть классифицированы по различным параметрам.
1) По расположенности в словаре: а) иллюстрация как словарная статья, б) иллюстрация как часть словарной статьи, в) иллюстрация на одной части страницы, отделённой из текстовой части (как правило, это верхняя часть), г) иллюстрация в рамках квадрата, отделённая от словарной статьи, окружена текстом словарной статьи, д) иллюстрации на отдельных страни- цах, на протяжении всего словаря, г) иллюстрации на нескольких последовательных страницах, добавленных, как правило, в конце словаря. В том же словаре иллюстрации могут быть расположены по-разному.
2) По размеру: а) большие, б) средние и в) малые.
3) По цветовому оформлению: а) цветные и б) черно-белые.
4) По графическим средствам: а) рисунки, б) картины, в) фотографии г) схемы, д) таблицы и е) карты.
5) По сложности изображения: а) одиночные и б) комплексные:
6) По информационному наполнению: а) простые и б) сложные.
7) По функции: а) назывная, б) описательная, в) энциклопедическая, г) прагматическая, д) этнокультурная, е) эстетическая и ж) политико-пропаган-дисткая.
Если иметь в виду преимущества и выгоды использования иллюстраций, можно задать вопрос почему их так мало в словарях. Мы считаем, что причины, из-за которых графические иллюстрации не используются чаще в печатных словарях можно разделить на четыре группы: а) языковые, б) техническе, в) экономические г) социальные.
Привычки и способности современного, „цифрового поколения“ су- щественно отличаются от привычек и способностей их родителей. Поэтому было бы полезно, если бы в новых словарях было больше графических иллюстраций, чем до сих пор.

* djordje.otasevic@isj.sanu.ac.rs
** Овај рад је настао у оквиру пројекта Опис и стандардизација савременог српског језика (178021), који у целини финансира Министарство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa