Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Članci, Broj: 31

УДК 811.163.41´276.6:34
811.111´276.6:34
81´271
Оригинални научни рад
Примљен: 18.9.2018.
Прихваћен: 15.12.2018.

Данко Шипка
(Државни универзитет Аризоне, Феникс, САД)

Културна укотвљеност терминологије: узорак еквиваленције у области права

Сажетак: У овом раду анализира се из перспективе социокогнитивне терминологије група од 400 енглеско-српских преводних еквивалената из области права. Резултати показују висок степен њихове културне укотвљености, која првенствено произлази из заснованости српске терминологије метафорама тијела и његових радњи, других просторних метафора, као и метафора заснованих на вриједностима. Исто тако, еквиваленција у овој области показује широко присуство лексичког анизоморфизма. Ови резултати сасвим јасно иду у прилог основним трврдњама социокогнитивне терминологије.
Кључне ријечи: правна терминологија, међујезичка еквиваленција, лексички анизоморфизам, метафорска проширења, социокогнитивни терминолошки приступ

Теоријске основе

У основи овог рада је анализа односа универзалног и културноспецифичног у енглеско-српском узорку еквивалената у области правне терминологије. Стога ће у уводном дијелу бити назначено разумијевање терминологије и еквиваленције које је у основи овог истраживања.
Терминологија је, деценијама након што је утемељена као научна дисциплина, инсистирала на посебности термина у односу на општу лексику. Двије најпознатије терминолошке школе, бечка и совјетска (видјети Felber 1984 за први а Даниленко 1977 за други приступ), уз сва размимоилажења у том су погледу биле сагласне. Ствари се битно мијењају на прелому вјекова, када долази до скретања у правцу социокогнитивног разумијевања терминологије. Представница овог приступа, Temmermann (2000), посебно истиче чињеницу да су термини често прототипи, да је њихово разумијевање уклопљено у интеракцију и когнитивне моделе, да њихово објашњење варира у зависности од онога коме су намијењени, да су синонимија и полисемија функционалне, те да се јединице мијењају и зависе од когнитивног модела. Аутор ових редова већ је учествовао у терминографском пројекту (Шипка и Ћеман 2013), који је показао исправност и прикладност ставова социокогнитивне терминологије, па је тај приступ изабран и као основа анализе еквиваленције у пољу правне терминологије.
Окренувши се еквиваленцији, најједноставнији начин њене класификације је побројавање броја еквивалената у одредишном језику, који одговарају једној ријечи у полазишном. С једне стране постоји мањи број случајева гдје имамо пуну еквиваленцију – дакле, постоји однос 1:1 и еквиваленти се не разликују у неком битном аспекту свог функционисања. С друге стране, огромна већина случајева не може се подвести под пуну еквиваленцију узевши да међу еквивалентима постоје неке битне разлике (ту се, онда, ради о лексичком анизоморфизму). У Шипка 2015 предложен је сљедећи начин класификације таквих разлика, заснован (на свом првом класификацијском нивоу) на бројању еквивалената. Тако онда имам нулту еквиваленцију (однос 1:0) гдје ријеч полазишног језика нема еквивалент у одредишном. Примјер такве еквивленције је наша ријеч слава (дан породичног или струковног светитеља), која неће имати еквиваленте у већини других језика. Сљедећа могућност је вишеструка еквиваленција (однос 1:2+), гдје једној ријечи изворишног језика одговарају двије или више њих у одредишном. Тако ће наше рука бити у енглеском hand (само шака) или arm (цијела рука). Дакле, ту енглески мора да подијели елемент датости на двије рјечи а код нас то није обавезно, обоје се може обухватити једном ријечју. Коначно, постоји и дјеломична еквиваленција (однос 11), гдје постоји еквиваленција 1:1, али се еквиваленти разликују у неком битном аспекту свог функционисања. Тако ће за наше значка у енглеском еквивалент бити lapel pin, али се та два еквивалента умногоме разликују. Наша ријеч је уобичајена, толико да се и у дјечијим пјесмицама користи као метафора (као у Радовићевом „све је пошло наопачке за врапце и мачке кад је јесен окачила своје жуте значке”), оне су предмет скупљања, итд. У америчкој култури ријеч је мање уобичајена, нико не скупља значке, а сам назив је дворјечни и садржи ријеч „ревер” (дакле, предоџба је нечега што се носи на реверу, чега нема у нашем називу).
Постоји низ фактора који могу бити у основи разлике између еквивалената. Њихова детаљна класификција и начин њихове обраде у рјечницима детаљно је описана у Шипка 2015. Свакако најдоминантније и најрелевантније кад су у питању међукултурне разлике јесу разлике у менталним сликама које лексеме садрже. Најочигледније је то у фразеолошким еквивалентима (нпр. наше посјећи грану на којој се сједи према енглеском to shoot oneself in the foot, дословно: упуцати се у стопало, гдје се наша ментална слика везује за шумски рад а америчка за оружје), али такве се разлике често јављају и код једнорјечних лексема (нпр. у нашој ријечи воз садржана је ментална слика вожње, а у њемачком еквиваленту Zug вуче). Често је тако да један језик садржи менталну слику а у другом језику термин је непрозиран, тако наше лисичарка садржи слику боје лисичијег крзна, док је енглески еквивалент chantrelle непрозиран. Често се у једном пару еквивалената нађу разлике по више основа. Рецимо, наше буковача и енглески еквивалент oyster mushroom разликују се и по структури (једнорјечни према вишерјечном термину) и по вези с другим ријечима (буквом у првом случају а остригом у другом) и по менталној слици (мјестом гдје обично расту у првом случају а метафором изгледа у другом).
Речене разлике у еквиваленцији изразите су у превођењу правних текстова. Потписник ових редова, радећи као овлаштени преводилац за амерички имиграцијски суд, управу прихода те имиграциону и царинску службу, наилазио је на наше термине типа правомоћно осуђен, неправомоћна пресуда, лице лишено слободе, основана сумња, центар јавне безбједности и сл., који су, као сасвим уобичајени наши термини, показивали различите аспекте културне укотвљености и тиме представљале проблем у успостављању еквиваленције са енглеским језиком. Прва два примјера биће проблематична јер се у енглеском не разликује правомоћна од неправомоћне пресуде. Неки хибридни системи, као Хашки трибунал, користиће appeal decision за ово прво а trial decision за ово друго, међутим, америчким корисницима превода наших правних текстова то неће значити много, па ће бити потребна додатна објашњења. Лице лишено слободе, опет, проблематично је на други начин. Наиме, наш термин је из перспективе особе која је ухапшена, док уобичајени енглески еквиваленти (таква особа ће бити detained или arrested) имају менталну слику из перспективе онога ко их лишава слободе и појам слободе није присутан у самом термину. Овдје није проблем успоставити еквиваленцију, али је перспектива друкчија. Са основаном сумњом и са центром јавне безбједности проблем ће поново бити да се успостави еквиваленција јер се у Америци ово прво подразумијева и у принципу не исказује (ако се нешто тврди у судском процесу, подразумијева се да је основано) а полиција је потпуно децентрализована, па не постоје регионалне полицијске управе. Ови напабирчени примјери воде нас у основно питање овог рада. Наиме, колико је правна терминологија универзална а колико културно укотвљена. Ако доминира ово прво, то би био прилог против ставова социокогнитивне терминологије, уколико је у питању ово друго, то би подржало перспективу тог терминолошког приступа. За анализу је изабрана заокружена група енглеско-српских еквивалената у правној терминологији. У наредном дијелу биће описана процедура овог истраживања а у трећем дијелу његови резултати.

Поступак

Грађа за ово истраживање били су енглеско-српски правни термини из базе Евроним (http://prevodjenje.mei.gov.rs/evronim/index.php, приступљено 12. септембра 2018). Ради се општедоступној бази података Министарства европских интеграција са преводним еквивалентима у областима релеван-тним за превођење докумената у процесу приступања Србије Европској Унији. Осим правних термина, поменута база података садржи и низ дру-гих релевантних области (политика, пољопривреда, финансије, енергија, трговина, итд.) – листа свих области, онако како се дају на страници базе података на интернету даје се у Табели 1. Правни термини нису најзаступљенији у бази. За поређење, у тој категорији су 362 енглеска термина, друштвена питања имају нешто више: 367, а економија знатно више: 543.

POLITICS
EUROPEAN UNION
AGRICULTURE, FORESTRY AND FISHERIES
AGRI-FOODSTUFFS
SOCIAL QUESTIONS
EMPLOYMENT AND WORKING CONDITIONS
BUSINESS AND COMPETITION
ECONOMICS
FINANCE
INTERNATIONAL ORGANISATIONS
ENERGY
TRADE
INDUSTRY
ENVIRONMENT
EDUCATION AND COMMUNICATIONS
SCIENCE
PRODUCTION TECHNOLOGY AND RESEARCH
LAW
GEOGRAPHY

Табела 1: Тематске области у анализираној бази података

Правни термини излучени су из базе података у цјелини, а сама категорија права укључује области грађанског, кривичног, међународног, управног права, те права и слобода грађана Уније, како се види у Табели 2 (ради се о категоризацији поменуте странице).

civil law
criminal law
international law
rights and freedoms
administrative law

Табела 2: Заступљене области права у анализираној бази података

За анализу су из базе података излучено 362 правна термина, са укупно 400 парова еквивалената (узевши у обзир случајеве вишеструке еквиваленције). Сам број енглеских термина је унеколико збуњујући јер је у случају вишеструке еквиваленције некада енглески термин понављан а некада није. Тако се онда квантитативни показатељи овог истраживања ослањају искључиво на еквиваленцији а не на броју енглеских термина.
За ово истраживање кориштена је база података на интернету, а аутор ових редова имао јој је и приступ и у чистом текстуалном облику захваљујући љубазности Иване Андрић, чланице тима која је израдила ову базу података.
Само кориштење базе носи одређена ограничења. Увијек је питање да ли су преводни еквиваленти најсретније изабрани, да ли је уврштено све што је било потребно, да ли постоји неки вишак, итд. Оваква ограничења јавиће се са било којом базом података. Кориштење управо ове даје ту предност да наведени термини репрезентују еквиваленцију у области интензивног превођења какви су документи у приступању Србије Унији. Тако је онда узорак, уз сва ограничења, нешто што је актуелно у стварноживотном успостављању еквиваленције у преводилачком процесу.
Термини су прво анализирани квантитативно да се види колики је опсег лексичког анизоморфизма и појединих његових форми. Након тога је извршена квалитативна анализа основа појаве анизоморфизма у еквиваленцији. Коначно, елементи издвојени у квалитативној анализи подвргнути су поново квантитативној анализи.

Резултати

Кад су квантитативни параметри типова лексичке еквиваленције у питању, прво треба рећи да није било случајева нулте еквиваленције будући да сваки енглески термин унутар базе података има један или више српских еквивалената. Дистрибуција осталих типова еквиваленције (пуна, вишеструка, дјеломична) представљена је у Табели 3.

Тип Примјер Број Проценат
Пуна еквиваленција аccreditation акредитација 46 11,5%
Вишеструка еквиваленција аction парница, спор, тужба, деловање… 89 22,3%
Дјеломична еквиваленција аssisting authority помоћни орган 265 66,3%
Укупно 400 100,1%

Табела 3: Дистрибуција пуне, вишеструке и дјеломичне еквиваленције у анализираној бази података

Како видимо, лексички анизоморфизам је доминантан а пуна еквиваленција је релативно ријетка. Унутар категорије лексичког анизоморфизма доминантна је дјеломична еквиваленција. Такав је наведени примјер, гдје је у енглеском термину основа хијерархијска организација система, док се његов српски еквивалент базира на метафори функционисања људског тијела. Овако велика заступљеност лексичког анизоморфизма свакако иде у прилог поставкама социокогнитивне терминологије.
Сљедећи корак у анализи била је квалитативна анализа разлика између енглеских термина и њихових српских еквивалената. Ту су уочени ови чиниоци који доприносе разликама. Прво, глобално узевши, енглески термини знатно су мање прозирни од српских. Степен њихове непрозирности варира, али је велики број случајева гдје је српски термин потпуно прозиран, његова у правилу метафорска мотивација јасна је практички свим говорницима, док енглески термин остаје већини непознат, с тим што варира круг оних којима је познат. Погледајмо неколико релевантних примјера. У еквивалентском пару accomplice према саучесник, практички свим говорницима је јасно да је то неко ко у кривичном дјелу учествује с неким другим – и префикс и основа су сасвим јасни и раздвојиви. У енглеском ће термин бити прозиран можда само шачици етимолога (ради се о позајмици из старофранцуског у који је, опет, ушла из латинског complex, чији су саставни дијелови com- ‘заједно’ и plicare ‘савијати’. Та посуђеница complex, како је гласила у средњоенглеском периоду, модификована је у 16. вијеку, вјероватно под утицајем глагола accompany ’пратити, бити у нечијој пратњи’ у данашње accomplice. Јасно се види да су ово за говорнике енглеског језика, чак и оне најобразованије, шпанска села. Ниво препознатљивости енглеског термина нешто је већи у примјеру unanimously према једногласно. Енглески термин биће вјероватно познат онима који су учили латински (а и њих је релативно мало) – они ће вјероватно препознати unus ‘један’ animus ‘дух, ум’. Наша ријеч, опет, биће прозирна практички свим говорницима. Ова разлика у степену прозирности свакако је највећи генератор разлика. Постоје међутим два додатна генератора. Први су структурне разлике усљед веће прецизности енглеских термина. Имамо то у примјеру аcquis према правне тековине. У енлеском постоји једнорјечни термин који покрива само тај појам, док је у српском еквивалент сложени описни термин. Слично томе, постоје и структурне разлике усљед подразумијевања. Тако је у accompanied minor према малолетно лице у пратњи одраслих. Енглески термин је компактнији јер се подразумијева да је малољетник лице и да га прате одрасли, па се то у термину не мора изрећи.
Након што је утврђено да су разлике у прозирности доминантне у профилисању међујезичких лексичких разлика, сљедећи корак у квалитативној анализи био је да се утврди на чему се заснива прозирност српских термина. Наиме, прозирност се заснива на везама термина са другим ријечима, па је занимљиво питање било каква је природа тих веза и из којих су области ријечи на којима су термини засновани. Овај сегмент анализе показује да су разлике заправо когнитивно мотивисане. Постоје три широка когнитивна изворишна домена из којих се, углавном метафорским проширењима, генеришу српски правни термини. Ради се о људском тијелу и његовим радовима, појавама у простору те системом вриједности.
Први когнитивни домен илуструју сљедећи примјери administrative authority управни орган, approve прихватити, adjudicate одлучити, abstention уздржаност, accession приступање, applicant authority орган молилац, administer руковати. Док су енглески термини углавном непрозирне посуђенице, српски еквиваленти садрже дијелове тијела (орган, рука) односно основне радње (хватати, лучити, држати се, ступати). У други широки домен просторних метафора иду примјери abolition укидање, acquirer стицалац, administration управа, adjust прилагодити, acknowledgement потврда, addendum прилог, гдје имамо кидати, тећи, прав, лагодан, тврд, прилагати. Коначно, постоје и метафоре засноване на систему вриједности, како је у примјерима approved одобрен, accused оптужени, abuse злоупотреба, appeal жалба, гдје је у основи добар, тужан, зло, жао.
Завршни корак анализе био је побројавање заступљености ова три широка когнитивна домена, сваког понаособ и у односу на друге изворе српске правне терминологије из овог узорка. Резултати су представљени у Табели 4.

Тијело. 166 41.5%
Простор 58 14.5%
Вриједности 31 7.8%
Друго 145 36.3%
Укупно 400 100.0%

Табела 4: Дистрибуција когнитивних домена српске терминологије у анализираној бази података

Из ових података сасвим је видљива изразита културна укотвљеност српске правне терминологије у анализираном узорку.

Закључак

Резултати проведени у овом истраживању показују висок степен културне укотвљености српских правних термина. Почетна анализа односа међу еквивалентима указала је на висок ниво лексичког анизоморизма. Даља квалитативна и квантитативна анализа српских термина у овој бази података указала је на три главна когнитивна термина њеног обликовања (тијело, простор, вриједности). Ова особеност српске терминологије, управо њена културна укотвљеност, истовремено је и главни генератор међујезичког лексичког анизоморфизма, узевши у обзир да енглеска терминологија нема такво залеђе. Ови резултати сасвим јасно иду у прилог основним трврдњама социокогнитивне терминологије. У терминологији су нађени исти механизми семантичких проширења и иста одређеност културним датостима као и у општој лексици. Истовремено, успостављање еквиваленције једнако је проблематично у овој области као и у општој лексици.

ЛИТЕРАТУРА

Даниленко 1977: В.П. Даниленко, Русская терминология. Москва: АНССР, Институт русского языка.
Фелбер 1984: Helmut Felber, Terminology Manual. Paris: Unesco, 1984.
Шипка 2015: Danko Šipka, Lexical Conflict: Theory and practice, Cambridge: Cambridge University Press.
Шипка и Ћеман 2013: Danko Šipka, Sabahudin Ćeman, Dictionary of Bosnian Islamic Terms, Springfield: Dunwoody Press.
Темерман 2000: Rita Temmerman, Towards New Ways of Terminology Description: The Sociocognitive Approach, Amsterdam: John Benjamins, 2000

Danko Šipka

CULTURE-BOUND TERMINOLOGY: A CASE STUDY OF EQUIVALENCE IN THE
FIELD OF LAW

Summary

The present paper uses sociocognitive approach to terminology to analyze 400 English-Serbian terminological equivalents in the field of law. The results clearly demonstrate a high presence of culture-bound terms, stemming primarily from the tendency of the Serbian side in equivalency to base terms on the metaphors based on human body and its actions, other spatial metaphors, and metaphors based on values. In addition, the equivalence in this field is marked by a broad presence of lexical anisomorphism. These findings clearly support principal claims of sociocognitive terminology.

* danko.sipka@asu.edu

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa