Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Iz druge ruke, Broj 1

 

ИЗ ДРУГЕ РУКЕ

CONCISE ENCYCLOPEDIA OF GRAMMATICAL CATEGORIES, 1999, Edited by K. Brown and J. Miller, Pergamon Press, 508 str.

Међу најкорисније подухвате издавачке куће Пергамон свакако спадају и лингвистичке енциклопедије које је ова кућа издала у последњих неколико година. То су Сажета историја науке о језику (Concise History of the Language Sciences), Сажета енциклопедија синтаксичких теорија (Concise Encyclopedia of Syntactic Theories), Сажета енциклопедија филозофије језика (Concise Encyclopedia of Philosophy of Language), Сажета енциклопедија прагматике (Concise Encyclopedia of Pragmatics), Сажета енциклопедија патологије језика (Concise Encyclopedia of Language Pathology), Сажета енциклопедија едукативне лингвистике (Concise Encyclopedia of Educational Linguistics). Последња енциклопедија коју је Пергамон објавио у октобру 1999. године јесте Сажета енциклопедија граматичких категорија (Concise Encyclopedia оf Grammatical Categories). Ова књига представља допуну недавно објављене Сажете енциклопедије синтаксичких теорија (Concise Encyclopedia of Syntactic Theories, 1996.). Ову нову енциклопедију сачињава збирка од 79 радова најпознатијих стручњака за одређене области. Књига је организована по абецедном реду.. Уредници су Кејт Браун (K. Brown) са Универзитета у Кембриџу и Џим Милер (J. Miller) са Универзитета у Единбургу. Kако сами уредници кажу, граматичка категорија се у овој књизи схвата у најширем смислу. Анализирају се следећи проблеми: синтаксичка, семантичка и прагматичка питања која су у вези са формирањем лингвистичких категорија и која се тичу функционалних и семантичких односа унутар фразалних и реченичних категорија; индивидуалне врсте речи; појединачне функционалне категорије које се традиционално везују за главне врсте речи (род, број, падеж итд.); синтаксички процеси који су у вези са функционалним категоријама; теме које су у вези са прономинализацијом и анафором; врсте фраза, клауза и реченица; теме у вези са топикализацијом и редом речи. Многе обрађене категорије посматрају се у више језикв и тако се открива богатство и разноврсност граматичких структура у разним језицима света и склапа свеобухватна слика феномена који се објашњава. Врло корисне су и детаљне библиографије са најновијим радовима из одређене области, које се налазе после сваког чланка.

Садржај енциклопедије ћемо навести на енглеском језику због тога што су неки термини компликовани за превођење или непреводиви, а већина их је интернационална и као такви су познати и у нашој лингвистичкој средини:

Editor’s Foreword.

Introduction.

Adjectives (R.M.W. Dixon).

Adverbs and adverbials (J. van der Auwera).

Agreement (G.G. Corbett).

Anaphora (P. Sells, T. Wasow).

Apposition (N. Burton-Roberts).

Aspect: basic principles (O. Dahl).

Aspect: further developments (J. Miller).

Aspectual type(s) (C. Lehmann).

Auxiliaries (S. Steele).

Binding (I. Crookston).

Case (J.M. Anderson).

Categories, linguistic (G.K. Pullum).

Classifier languages (C.A. Craig).

Comparative constructions (I. Crookston).

Concessive clauses (E. König).

Conditionals (F. Veltman).

Conditionals, grammatical (J. Haiman).

Connectives (J. Caron).

Constituent structure (P. Jacobson).

Control (E. Jaworska).

Converb (M. Haspelmath).

Coordination (C. Grover).

Conference (R.A. Muskens).

Counterfactuals (F. Veltman).

Definiteness (C. Lyons).

Deixis (S. Levinson).

Determiners (J. van Eijck).

Evidence and modality (D. Blakemore).

Factivity (P.A.M. Seuren).

Finiteness (M. Koptjevskaja-Tamm).

Functional relations (R.D. Van Valin, Jr).

Gender and gender systems (G.G. Corbett).

Genericity (M. Krifka).

Grammatical units (R.E. Longacre).

Grammaticalization and lexicalization (E.C. Traugott).

Head and modifier (L. Bauer).

Head marking (A. Spencer).

Honorifics (M. Shibatani).

Indirect speech acts: inferring the illocutionary point (K. Allan).

Information structure (W.A. Foley).

Interjections (F.K. Ameka).

Logophoricity and long-distance reflexives (L. Stirling).

Mass expressions (M. Krifka).

Modality (F. Kiefer).

Mood and modality: basic principles (F.R. Palmer).

Mood and modality: further developments (F.R. Palmer).

Moods, clause types, and speech acts (K. Allan).

Negation (P. Ramat).

Nominalizations (P. Muysken).

Noun incorporation (W.J. de Reuse).

Nouns and noun phrases (J.R. Payne).

Number and number systems (D.A. Cruse).

Particles (D. Hartmann).

Parts of speech (R.L. Trask).

Passive and related constructions (I. Roberts).

Perfect (O. Dahl).

Performative clauses (K. Allan).

Phrastic, neustic, tropic: hare’s trichotomy (K. Allan).

Polarity items (F. Zwarts).

Possession (J.R. Taylor).

Prepositions and prepositional phrases (E. Jaworska).

Proper names: linguistic aspects (A. Lehrer).

Reflexives and reciprocals (F. Lichtenberk).

Relative clauses (N. Fabb).

Resultatives (D.J. Napoli).

Sentence types and clause subordination (R.D. Huddleston).

Serial verbs (M. Sebba).

Speech act verbs (J. Verschueren).

Speech acts and grammar (K. Allan).

Subordination and complementation (N. Vincent).

Switch-reference and related phenomena (L. Stirling).

Tense (B. Comrie).

Topic and comment (J. van Kuppevelt).

Topic, focus, and word order (R. Sornicola).

Transitivity (T. Tsunoda).

Valency changing alternations (R.L. Humphreys).

Verbs and verb phrases (R. Cairns).

Voice (M. Shibatani).

Word order and linearization (A. Siewierska).

Glossary.

List of Contributors.

List of Major Language and Linguistics journals.

Name index.

Subject index.

Ова и све остале наведене енциклопедије коштају око 200 америчких долара, што значи да су недостижне већини заинтересованих појединаца. Било би добро када би их набавила библиотека Института за српски језик или нека од библиотека Филолошког факултета. На тај начин бисмо се из само неколико књига обавестили о најважнијим савременим погледима на бројна лингвистичка питања.

Рајна Драгићевић

Heinz Giegerish: LEXICAL STRATA IN ENGLISH.

MORPHOLOGICAL CAUSES, PHONOLOGICAL EFFECTS. (Cambridge Studies in Linguistics, 89), CUP, 1999.

У монографији Лексички слојеви у енглеском језику : Морфолошки узроци, фонолошке последице Хајнц Гихерих истражује начин на који алтернације у звучним обрасцима речи и процеси формирања речи делују једни на друге. Износећи примере из енглеског и немачког језика, он открива и детаљно наводи принципе лексичке морфологије и фонологије, теорије која је последњих година све утицајнија у лингвистици. Он преиспитује многе од њених већ установљених претпоставки и тако изводи једну кохерентну теорију која још нуди и нова гледишта на неке од централних појава у фонологији енглеског језика.

Ружица Маринковић

Hella Olbertz (Editor), Kees Hengeveld (Editor), Jesus Sanchez Garcia: THE STRUCTURE OF THE LEXICON IN FUNCTIONAL

GRAMMAR. (Studies in Language Companion Series, Vol 43), John Benjamins, 1998.

Радови у делу Структура лексикона у функционалној граматици разматрају пет различитих становишта улоге лексикона у теорији Функционалне граматике (ФГ) какву је развио Сајмон К. Дик са својим сарадницима. Свеска почиње изузетно практичним одељком о функционално-лексемском моделу, лексиколошком и лексикографском систему који је умногоме инспирисан Диковим принципом лексичке декомпозиције корак по корак. Други део свеске се бави деривацијом именица са значењем активности (action-nouns), псеудорефлексивним глаголима (односно глаголима са лексичким се типа смејати се, љутити се) и каузативним конструкцијама, и на тај начин доноси нова гледишта на формирање предиката у ФГ. За овим следи одељак чија је тема један значајан проблем у вези са валенцом којим се све до сада ФГ није бавила: како посматрати колокацијска својства предиката. Четврти део књиге разматра (непрототипске) прелазне глаголе и њихов однос према типологији стања ствари, што доводи до предлога за могуће адаптације Дикове типологије. Завршно поглавље усредсређује се на однос између лексикона и дубинске структуре клаузе. За разматрање овог односа понуђене су три могућности различитог степена радикалности.

Ружица Маринковић

 

Jean-Pierre Koenig: LEXICAL RELATIONS. Cambridge University Press, 1999.

Циљ ове књиге је да обезбеди модел лексичких односа који мири идиосинкратичке и продуктивне аспекте лексикона. У раду на Граматици центричне фразне структуре, распоред лексичких знања назван је хијерархијским лексиконом језичких подврста кроз који делимичне правилности умереног уопштавања и истински производни процеси добијају једнообразан модел. Његова основна теза је да се све лексичке релације своде на категоризацију (савез две релацијске лексеме у заједничкој категорији) и да је пресек те категорије једини механизам потребан за моделовање лексичких процеса, под условом да лексички предмет може да буде сврстан делимично и као подврста у односу на свој пар.

Марија Ђинђић

Roger S. Crutchfield: ENGLISH VOCABULARY QUICK

REFERENCE. A COMPREHENSIVE DICTIONARY

ARRANGED BY WORD ROOTS. Lexadyne Pub Inc, 1998.

Ово је својеврстан етимолошки речник енглеског језика са више од 7.000 речи (од abiogenesis до zygote) обрађених под одговарајућим коренским морфемама. Одликује се веома информативним, концизним и јасним дефиницијама. Специфична концепција чини га лако доступним свим потенцијалним корисницима. Индекс од 260 основних, као и индекс од 500 других коренских и афиксних морфема, те алфабетски индекс дефиниција (израђен као својеврстан обратни речник) и индекс главних речи садржаних у одредницама, помажу да се што пре дође до тражене информације. Овај речник би, поред осталог, могао успешно да послужи као помоћно средство у настави енглеског језика у школама и на факултетима јер олакшава разумевање значења већ усвојених и омогућава брзо и лако учење “нових” речи.

Маја Ђокић

Heinz Fahnrich, Surab Sardshweladse, Zurab Sarjvelaze: ETYMOLOGISCHES WÖRTERBUCH DER KARTWEL SPRACHEN (HANDBUCH DER ORIENTALISTIK, ERSTE

ABTEILUNG, DER NAHE UND DER MITTLERE OSTEN, 24). Brill Academic Publishers, 1997.

Овај речник намењен је уском кругу оријенталиста који се баве изучавањем лексичког наслеђа јужнокавкаске језичке породице. Презентује најновије резултате етимолошких истраживања картвелске лексике. Доноси обиље новог лексичког материјала, коригује раније и успоставља нове реконструкције. Увод садржи кратак опис картвелских језика, преглед компаративно-историјског изучавања картвелске лексике и детаљан опис система регуларних корелација фонема. Лексеме се обрађују у централном делу Речника, под одговарајућим реконструисаним коренским и афиксним морфемама распоређеним алфабетским редом и поткрепљеним примерима из картвелских језика. Свака одредница садржи детаљан приказ фонолошког развоја лексема од пра- до рецентних форми и допуњена је референцама.

Маја Ђокић

Charles L. Cutler: O BRAVE NEW WORDS : NATIVE AMERICAN LOANWORDS IN CURRENT ENGLISH. University of Oklahoma Press, 2000

Књига Изворне америчке позајмљенице у савременом енглеском језику представља студију о инкорпорацији језика америчких староседелаца у вокабулар савременог енглеског. Она бележи присвајање индијанских речи за животиње, биљке и храну од стране европских досељеника и испитује степен уношења и флуктуације ових позајмљеница у контексту значајних догађаја који су пратили европско насељавање и промене у односима белаца и Индијанаца.

Глосарији садрже изговор, прве податке о употреби, етимологију и кратке дефиниције свих инкорпорираних речи северноамеричких Индијанаца и Ескима. У апендиксу су дате позајмљенице преузете из језика латиноамеричких Индијанаца.

Драгана Китановић

Eugene H. Ehrlich: YOU’VE GOT KETCHUP ON YOUR

MUUMUU. AN A-TO-Z GUIDE TO ENGLISH WORDS FROM AROUND THE WORLD. Henry Holt & Company, 2000, 288 str.

U knjizi se daje živopisan pregled reči koje su iz drugih jezika ušle u engleski. Pronicljivo i studiozno, Judžin Erlih (Eugene Ehrlich) vodi čitaoca kroz istoriju stalnih promena engleskog jezika, prikazujući kako je engleski bešavno prišivao reči iz ostalih jezika u sopstvenu tkaninu. Čitaoci skromnijeg lingvističkog znanja iz ove knjige će saznati da je jezik koji zovemo engleskim, u stvari jezik sastavljen od jezika starih osvajača kao što su to bili Rimljani, Angli, Saksonci i Francuzi.

U knjizi se navodi poreklo nekih poznatih i često korišćenih reči engleskog jezika, kao što su, na primer, grafiti (dolazi iz italijanskog i znači “ogrebotine”) ili kečap (od kineske reči Ke-Jap, koja znači “riblji sos”).

Jasnim i razumljivim jezikom Erlih osvetljava poreklo, svrhu i značenje nekad stranih reči koje su postale deo bogate potke engleskog jezika.

Slobodan Sredanović

John Kennedy: WORD STEMS. A DICTIONARY. Soho Press, 1996.

Iako jedan od najvećih svetskih jezika, engleski je hibrid nastao od latinskog, grčkog i još desetak drugih jezika. Polazeći od osnova reči, organizovanih u vidu iscrpne liste od Abb (otac, verski vođa, sirijski, abba) do Zym (ferment, grč. zymoo), date su definicije najuobičajenijih stranih reči koje čine osnovu engleskog jezika. Rečnik je klasični priručnik za studente, enigmatičare i sve one kojima je pisanje poziv.

Marija Vučković

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa