Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Zbornici, Broj 1

KOGNITIVNI PRISTUPI JEZIKU

(Barbara Lewandowska-Tomaszczyk (ed.): Cognitive

Perspectives on Language, Peter Lang, 1999, 235 s.)

Kognitivna lingvistika pojavila se kao svojevrstan odgovor na bespuća generativne, čomskijanske lingvistike. Mada je u globalnim crtama znatno različita od naše istraživačke tradicije (prvenstveno po postulatu negiranja autonomije gramatičkih struktura), mnoga rešenja kognitivne lingvistike podudaraju se sa tzv. tradicionalnom evropskom leksikologijom, u čijim se granicama kretalo i kreće proučavanje leksikona kod nas. Upravo, može se reći da su mnoga rešenja kognitivne lingvistike, posebno u oblasti leksičke semantike i leksičkih relacija, preuzeta iz tradicionalne evropske leksikologije.

Kognitivna lingvistika danas je već etabliran misaoni tok sa velikim brojem radova i organizacionom strukturom. Postoji strukovna organizacija kognitivne lingvistike - International Cognitive Linguistics Association (ICLA), adresa u Internetu: http://odur.let.rug.nl/orgs/icla/, koja izdaje svoj bilten (adresa: http://odur.let.rug.nl/orgs/ icla/newslett.html), kvartalni časopis Cognitive linguistics (adresa: http://www.degruyter.de/journals/ cogling/ index.html), te održava bijenalne kongrese. Poslednji, šesti kongres održan je u Stockholmu (Švedska) u julu 1999.

Postoje takođe nezavisna kognitivnolingvistička izdanja, kakav je, recimo, Pedagogical Quarterly of Cognitive Linguistics (adresa: http://pqcl.indstate.edu/fall98/ title.html). Usput budi rečeno, dobar pregled lingvističkih časopisa može se dobiti na sledećoj strani liste Linguist: http://www.emich.edu/~linguist/journal.html.

Zbornik koji predstavljamo uklopljen je u kognitivnolingvistički misaoni tok, ali istovremeno pokazuje širinu, kako idejnu, tako i problemsku, tog misaonog toka. Drugim riječima, kognitivna lingvistika jeste kognitivni pristup jeziku, a ne puko ponavljanje i testiranje ideja rodonačelnika misonog toka (Langackera i Lakoffa prije svih).

Zbornik je rezultat kongnitivnolingvističke sekcije 31. okupljanja lingvista u poljskom Poznanju iz maja 1998. Zbornik je ujedno prva knjiga u ediciji Polish Studies in English Language and Literature (pod uredništvom Jaceka Fisiaka). Zbornik donosi 15 radova, a opremljen je i kratkim predgovorom urednice, indeksom citiranih autora, te pojmovnim indeksom

Zbornik otvaraju dva široko zakrojena teorijska rada. U prvom Z. Wąsik raspravlja o Kognitivnoj teoriji Sydneya Lamba i pojmu idiolekta kao predmetu lingvističkih istraživanja, dok u drugom P. Łozowski elaborira pojam panhronije u radu Panhronija ili lingvistika bez sinhronije. Sledi rad K-U. Panthera i L. Thornburg pod naslovom Prinuda i metonimija: interakcija konstrukcijskog i leksičkog značenja. U sledećem prilogu B. Lewandowska-Tomaszczyk predlaže Kognitivno-interakcijski model međujezičke analize: novi pogled na ‘tertium comparationis’ i pojam ekvivalencije. Za poslenike u oblasti primenjene lingvistike ovo je svakako najzanimljiviji rad u ovom zborniku. On je ujedno i svojevrstan prelaz od čisto teorijskih radova ka onima koji se bave pojedinačnim konkretnim problemima i primenama kongnitivnolingvističkih saznanja. Problemom ekvivalencije u kontrastiranju jezika bavi se i rad W. Skrzypczaka pod naslovom Slikovno-shematska struktura i semantička ekvivalencija u kontrastivnoj analizi. Slikovnim shemama bavi se i rad A. Słoń pod naslovom Slikovne sheme i elaboracija događaja. Sledi jedini rad na francuskom jeziku u ovom engleskojezičkom zborniku: ‘Ensuite’ u francuskom i struktura događaja: kognitivni pristup M. Kozłowske. Rad D. Šipke posvećen je Profiliranju procesa u poljskom, ruskom i srpskohrvatskom, a rad H. Cuyckensa Gramatikalizaciji engleskih predloga ‘to’ i ‘for’. Za one koji se bave nastavom engleskog posebno će zanimljiv biti prilog L. Berezowskog pod naslovom Brojati ili ne brojati? Novi pogled na brojivost. S problemom brojivosti povezana je (ne)upotreba članova, što je opet jedan od najtežih problema za Slovene koji uče engleski. I. Burkhanov doprineo je ovom zborniku radom: Pušenje i drugi okvirovi: primene u ideografiji. Okvirovi su jedna od ključnih tema kognitivne lingvistike, o kojoj je dosada napisano mnogo radova. Zanimljivost ovog rada je to što se bavi primenama ovog pojma u ideografskoj leksikografiji. A. Kwiatkowska bavi se primenom kognitivne lingvistike u analizi književnih tekstova u radu pod naslovom Kognitivni lingvista čita haiku poeziju. Sledi pregledni rad K. Wengorek pod naslovom Prevođenje ili kako graditi mostove među kulturama. Napomene o jezičkom i kulturnom relativizmu, gde autorka posebno analizira teorije Malinowskog, Wierzbicke i Lakoffa. P. Chruszczewski u radu Definisanje strutkure političkog diskursa, analizira jedan govor bivšeg američkog predsednika Ronalda Reagana iz 1982. Posebno je zanimljiv poslednji rad u ovom zborniku Nacionalni mentalitet kroz jezik: kontrastiranje asocijativnih mreža, u kome A. Dorodnych predstavlja vlastite eksperimente sa jezičkim izrazom ruskog nacionalnog mentaliteta, koji se sve donedavna poistovećivao s tri pojma: sudbina, duša, čežnja.

Ukratko, ovaj zbornik još je jedan zanimljiv doprinos (uglavnom) poljskih lingvista kognitivnoj lingvistici koji još jednom potvrđuje da je Poljska uz Holandiju i Nemačku najživlje evropsko uporište kognitivne lingvistike.

Danko Šipka

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa