Lesson Nine, Communicative Skills

The following phrases should be used in their respective situations.

(s) - Serbian, (c) - Croatian

This list is based on lists for Polish developed at the Polonia Institute of the Jagiellonian University.

Uspostavljanje kontakta, skretanje pažnje

Oprostite! Pardon!
Molim Vas!
Da, molim.
Izvinite, gospodin Marković?
Jedno pitanje, molim Vas.

Telefonski:

Ana? Zdravo! Ovdje Petar!/Ovde Petar! (s)
Halo? Ko je na telefonu? (s)/Tko je na telefonu? (h)
Dobar dan! Ovdje Petar Novak./Ovde Petar Novak (s)
Da, Marković, Marković izvolite!
Halo? Da li je to gospođa Ana Jovanović?
Da, ovdje sam!
Ovdje Petar Novak. /Ovde Petar Novak (s). Molim Vas, da li bih mogao razgovarati s, dobiti. . .
Nije ovde (s)/Nije ovdje. Izašla je. Biće (s)/Bit će (bh) za sat vremena.
Da molim.
Zovem se Sinan Sakić. Da li bih mogao razgovarati sa gospodinom Markovićem?
Sačekajte malo, moment!
Tu sam, izvolite!

U pisanju:

Dragi Pero!
Draga Ana!
Uvaženi, Poštovani/Štovani! (h)

Predstavljanje

Dozvolite da Vam predstavim svog brata Tomislava.
Zovem se Tomislav Ivčić.
Zdravo Tomislave! Ja sam Marko.
Nenad Janković, drago mi je.

Pozdravljanje

Dobar dan, gospođo, gospodo!
Zdravo/Bok (h)/Ćao!
Kako si Ana!
Odlično, a ti?
Šta je novo? Šta ima? (sb)/Što je novo? Što ima? (h)
Ništa novo.
Šta ima kod Vas? (sb)/Što ima kod Vas? (h), Kako ste Vi?

Pozdravljanje na odlasku

Zdravo! Čuvaj se, Drži se (u teškoj situaciji)
Doviđenja!
Laku noć!
Moram ići!
Šteta!
Vidimo se!
Do sutra!
Čućemo se! (s)/Čut ćemo se! (bh)

U pisanju

Srdačan pozdrav!

Čestitanje

Prijatno! (sb)/Dobar tek! (h)
Hvala! (takođe)
Sve najbolje!
Sretan Božić!/Srećan Božić, Hristos se rodi - Vaistinu se rodi! (s)
Živio!
Sretno!/Srećno (s)
Živeli! Živele! Živeo! Živela! (s)/Živjeli! Živjele! Živio! Živjela!
Na zdravlje! (neko kiše)
Sretan rođendan/Srećan rođendan! (s)/Sretan imendan! (h)

Zahvaljivanje, davanje komplimenata

To je lijepo od tebe, od Vas!/To je lepo od tebe! (s)
Ti si vrlo ljubazan!
Odlično izgledaš!
Zaista?
Odlična haljina!
Bravo!
To mi, nam se vrlo svidjelo/svidelo (s)!
Drago mi je to čuti!
To je bio odličan, izvrstan ručak!
Drago mi je!, Radujem se!
Najlepše hvala! Hvala lijepo!/Najlepše hvala! Hvala lepo! (s)
Puno hvala! Mnogo Vam hvala!
Ja takođe (s)/također (bh) zahvaljujem.
Veoma ti, Vam zahvaljujem na pomoći!
Nema na čemu!

Izvinjavanje

Oprostite, Izvinite!
Ništa
Izvini, molim te!, Izvinite molim Vas!

Pozivanje

Izvolite!
Sjedi molim!/Sedi molim! (s)
Hvala!, Blagodarim! (s)
Sjedite!, Sedite! (s)
Želiš li, Želite li kafu? (s)/kavu? (h)
Ne, hvala.
Kafu? (s)/Kahvu? (b)/Kavu? (h), Čaj? Pivo? Vino?
Naravno, molim.
Pozivam te, Vas na kafu (s)/kahvu (b)/kavu (h), ručak!
Nažalost, nemam vremena.
Vrlo mi drago! To je vrlo lijepo!, To je vrlo lepo!
Sa zadovoljstvom! Rado!
Mogu?
Ne, hvala.

Tok razgovora

Izvinite. . . Oprostite. . .
Da, ali. . .
Slušaj Petre. . .
Znaš, znate da. . .
Na primjer. . . /Na primer (s). . .
Mislim da. . . Smatram da. . . Stojim na stanovištu. . . Moje je mišljenje. . .
Hoću reći da. . . Po meni. . . Rekao bih da. . .
Mogu li nešto reći?
Čuo, Čitao sam da. . .
Kaži mi. . . Recite mi. . .
Što Vi mislite? Što misliš (h)/Šta Vi mislite? Šta misliš? (bs) Kakvo je Vaše mišljenje?
Je li tako? Da li to istina. . .
Ne razumijem./ Ne razumem. (s)
Problem je to da. . . Imam problem da. . .
Radi se o tome da. . ., To je tako da. . .
Dodao bih još. Hoću nešto razjasniti.
Samo trenutak da dopunim.
To još nije sve. . .
Smatram da. . . Po meni. . .
Apropos . . . Što se tiče. . .
Izvinite što Vas prekidam, ali. . .
Ako dobro razumijem. . ./Ako dobro razumem (s). . . S Ako sam dobro shvatio.
Ne znam da li. . .
A zašto, kada, ovo, to. . . ?
Zaista?
Kako je to mogće?
Da li to znači da. . .
A, tako!
Ma zar! Zbilja? Stvarno?
Ne razumijem!/Ne razumem! (s)
A tako! Razumijem!/Razumem (s), A, da!
Hoćeš reći. . ., Hoćete reći
I šta dalje? (sb)/I što dalje? (h)
I?
Da, da! Da, tako je!
Da, tako, razumijem!, Da, tako, razumem! (s)
Na primjer?/Na primer? (s)
Šta se dogodilo? (sb)/Što se dogodilo? (h)
Tako misliš, mislite?
Pa šta? Pa šta onda? (sb)/Pa što? Pa što onda? (h)
Šta je tu čudno? Šta tu nije u redu? (sb)/Što je tu čudno? Što tu nije u redu? (h)
Pričaj dalje!, Nastavite!
A onda?
Šta kažeš na to? (sb)/Što kažeš na to? (h)
I šta sada? (sb)/I što sada? (h)
I šta dalje? (sb)/I što dalje? (h)
Zašto tako misliš, mislite?
Izvinite što Vas prekidam! Govorite dalje, Pričajte dalje!
Šta tim hoćete reći? (sb)/Što tim hoćete reći (h)
Šta (sb)/Što (h), Koga imaš na umu?
Šta kažeš? (sb)/Što kažeš (h)
Šta si rekao? (sb)/Što si rekao? (h)
Šta ste rekli? (sb)/Što ste rekli? (h)
Oprostite gdje/gde (s), ko (sb)/tko (h), kada, kako?
Oprostite, ali nisam shvatio?
Možete ponoviti?
Ponovite još jednom! Molim!
Ne tako brzo, ne razumijem!/Ne tako brzo, ne razumem! (s)
Molim?
Šta to znači? (sb)/Što to znači (h)
Šta znači. . . ? (sb)/Što znači (h)
Kako je to na poljskom, njemačkom/nemačkom (s) engleskom, francuskom, ruskom?
Kako se kaže na poljskom. . .
Izvinite, ali govorim samo malo hrvatski.
Razumiješ?/Razumeš? (s) Razumijete?/Razumete? (s)
Dobro? U redu?
. . ., zar ne? . . ., da?
. . ., zar ne? . . ., nije li tako?
Molim Vas napišite (to)!
Kako se to piše?
Da li možeš, možete govoriti malo sporije, glasnije?
Ne znam, da li sam dobro razumio. . ./razumeo. . . (s)
Izvinite, ali nisam čuo.
Da li je to dobro na srpskom?
Jasno? Je li sve jasno?
I to je sve
I na kraju
Izvinite, ali već moram ići
To je sve što sam o tome htio/hteo (s), mogu reći
Toliko za danas
Hvala na pažnji
Ništa više ne znam
Izvinite, ali žurim
Već moramo završiti
Šta je to? (sb)/Što je to?(h)/Ko je to? (s)/Tko je to? (h)
taj crni kofer (sb)/kufer (h), taj mali auto, To lijepo dijete/lepo dete (s)
Koji, koja, koje
Šta je tu, tamo (s)/Što je tu, tamo (s)
To, ovo (je) tvoja soba.
On je lekar. (s)/On je ljekar/On je liječnik. (h)
Bata Živojinović je poznati jugoslovenski glumac.
To je vrlo zanimljivo, interesantno, lijepo/lepo! (s)

Argumentiranje

Zašto. . . ?
Ne mogu otići, zato što moram raditi/da radim. (s)
Ne mogu otići, zato što nemam vremena.
Zato što nemam vremena, neću poći u bioskop (s)/kino.
Nemam vremena i zato neću poći u bioskop/kino.

Utvrđivanje cilja ili svrhe

Idemo u prodavnicu da kupimo cipele.
To je za tebe, Vas.
Moramo kupiti nešto za ručak, putovanje, veče.
Mislim da ti, Vam mogu pomoći.
Za tebe, Vas sve!

Prepričavanje

Petar je govorio, rekao da. . .
Petar pita da li. . .
Petar pita zašto, kada, gdje/gde (s)
Rekao sam mu da. . .
Petar piše da, Ljudi govore da. . .
Petar želi da mu se pomogne.

Obećavanje, uvjeravanje/uveravanje (s)

Uradiću to (sigurno) (s)/Uradit ću to (sigurno) (bh)
Pomoći ću ti, Vam
Obećavaš (sb)/Obećaješ (h)? Obećavam (bs)/Obećajem (h) da ću ti, Vam pomoći.
Pokušaću (s)/Pokušat ću (bh) to, tako uraditi.
Mislim da ti, Vam mogu pomoći
Za tebe, Vas - sve.

Nuđenje pomoći

Pomoći ću ti! Hvala!
Da li je potrebna pomoć? Hvala, ne treba!
Mogu li, treba li pomoći? Da, molim!

Izražavanje stavova, vjerovanja/verovanja (s)

Siguran, sigurna sam da. . .
Naravno da. . .
Siguran, na sam o tome!
Tako mislim!
Mislim, da. . .

Naglašavanje značaja

To je (vrlo) važno!, To je vrlo važno za mene.
To treba uraditi.

Naznačavanje mogućnosti

Jesi li siguran? Jeste li sigurni?
Možda
Nisam siguran, sigurna (ali). . .
Moguće (da). . .
Možda.
Ne znam sigurno.
Valjda, Valjda jeste, nije.
To nije sigurno, ali mislim da. . .
(Je li) sigurno?

Potvrđivanje

Tako je!, Da.  Da, da!
Imaš pravo!, U pravu si!, U pravu ste!
Stvarno!, Zaista!
Naravno!
To je istina!
To je fakat!
Tako to je!
Upravo!
Naravno!
Sigurno! Sigurno tako!
Tačno tako! (sb)/Točno tako! (h)

Negiranje, suprotstavljanje

Ne., Ne. . .
Nikako! Nimalo!
Ma ne
Nažalost ne
Ni slučajno
To nije istina
To nije tako!
Sigurno ne!
Ne uvijek/Ne uvek (s)
(Ne) to nisam ja
(Ja) ništa o tim ne znam
(Ja) nisam bio tamo.
Da, ali. . ., Dobro, ali. . .
Ne on, nego ti
Ne. Ne slažem se. . . ., Ne slažem se, da. . .
Nisi u pravu!, Niste u pravu!
Mislim drukčije.

Potvrđivanje, slaganje

Da.
Slažem se., Slažem se, da. . .
U pravu si!, U pravu ste!
I ja mislim tako.

Izražavanje dopadanja i nedopadanja

Volim te, ga, je, vas, ih.
(Veoma) volim plesati, plivati, igrati tenis.
On je vrlo simpatičan, zgodan.
Ona je vrlo draga, inteligentna, lijepa/lepa (s).
Ona, on mi se vrlo dopada, svidja.
To je moj najbolji prijatelj, To je moja najbolja prijateljica.
Ne volim ga, ju, ih.
Ne volim puno jesti/da jedem (s).
On je (vrlo) neprijatan, uobražen.
Ona je (vrlo) neprijatna.
To je užasno, strašno.

Izražavanje straha, bojazni

Nadam se da. . .
Bojim se da. . .

Sve će biti dobro!

Izražavanje želja

Mnogo želim pogledati/da pogledam (s) taj film.
Želim pojesti/da pojedem (s) sladoled.
Nemam volju za to.
Žedan sam, gladan sam.

Izražavanje radosti i žalosti

Rada sam da . . ., Radujem se da . . .
Odlično, divno!, Divno, da . . .
Šteta! Šteta da . . .
Kakva šteta!
Na žalost . . .
Fatalno!
Osjećam se loše!/Osećam se loše! (s)
Saosećam sa tobom (s)/Saosjećam s tobom (sb)/Suosjećam sa tobom (h), sa Vama!
Ne znam više šta da radim! (sb)/što da radim! (h)
To se zove baksuz! (s)/To je smola! (h)/To je peh!

Izražavanje dopadanja

Dopada mi se to, ovdje/ovde (s). Dopada mi se to, ali . . .
To je vrlo lijepo/lepo (s), interesanto.
Lijepo je ovdje!/Lepo je ovde! (s) Kako je lijepo ovdje!/Kako je lepo ovde! (s)
To je dobro!
Ja takođe (s)/također (h) volim . . .
To je dobra ideja!, To nije dobra ideja!
Ne dopada mi se to, ovdje/ovde (s) Ne dopada mi se (to) da . . .
Loše je, da . . . To je strašno da . . .
To je stašno!, užasno!

Izražavanje zadovoljstva i nezadovoljstva

Dobro. Vrlo dobro.

Ja sam zadovoljan.
Hotel je zaista dobar., Odličan hotel!
Najzad (si tu)!
Uspio sam kupiti kartu./Uspeo sam da kupim kartu. (s)
Loše.  To je vrlo loše.
Nisam (potpuno) zadovoljan.
Hotel nije (baš) dobar. Hotel je užasan!
Nisam uspio/uspeo (s), nismo uspjeli/uspeli! (s)
Kako to može biti?!, O ne! Kako je to moguće!

Izražavanje ravnodušnosti

Svejedno mi je.
Ništa ne smeta.
Vidjećemo./Videćemo (s)
Ništa strašno, Nije to ništa.
Kako hoćeš.
To je besmisleno.
Dobro, dobro.
Nije važno.
U redu.
To nije moj problem, moja stvar.
To me ne interesuje (s)/interesira (h), zanima.
Nije tako loše!
Ostavi me na miru!

Izražavanje razočaranja

Šteta da nije došao.
Kakva šteta!
O ne!
Zaista?!
Nije moguće. Nemoguće.
Svašta .
Kako to?!
Lijepa priča!/Lepa priča! (s)

Postavljanje pitanja, pobuđivanje na razgovor

Da li . . . ?, Je li . . . ?
[Upitne zamjenice/zamenice(s)]
Gde je to?
Kada će to biti?
Koliko je sati?
U koliko sati?
Kako je to, će to biti?
Doći ćeš sutra?
Nećeš doći?
Doći ćeš, zar ne?
Da li je to istina?
Ti ne znaš, Vi ne znate da li, gdje/gde (s). . . ?
Izvinite, htio bih da upitam da li/hteo bih da upitam da li (s), gdje/gde (s) . . . ?
Znate li gdje se nalazi pošta/gde se nalazi pošta (s)/Karađorđeva ulica?
Šta radiš (sad)? (sb)/Što radiš (sad)? (h)
Kuda ideš? (sb)/Kamo ideš? (h)
Otkuda se vraćaš?
Izvinite, tražim poštu.
Koliko to košta (stoji)? Koliko košta kilogram?
Još nešto? Da li ima kafe (s)/kahve (b)/kave (h)
Izvinite, da li se ovdje/ovde (s) nalazi toalet?

Zahtijevanje/zahtevanje (s)

Možeš li zatvoriti vrata?
Molim Vas šećer?
Zatvori vrata, (molim) te!
Možete li zatvoriti vrata?
Molim Vas zatvorite prozor!
Molim Vas zatvorite taj prozor! Izvolite dalje!
Dva kilo paradajza (s)/rajčice (h) molim.
Kaži (joj) da ovdje/ovde (s) čekam.
Upitaj ga koliko je sati!
Pokažite, molim Vas ovaj kofer (sb)/kufer! (h)
Htio, htjela/hteo, htela (s) bih da vidim taj crni kofer.
Da li ćeš mi pomoći?, Da li ćete mi pomoći?
Imam (jednu) molbu . . ., Imam (jedan) problem . . .
Mogu li?
Da li je ovdje/ovde (s), to mjesto/mesto (s) slobodno? Da li je slobodno ovdje/ovde (s)?
Da li mogu da odem?
Da li je to sve? To je sve?
Da li je dozvoljeno pušenje?
Da li se već može ući?
Da, izvolite!
Molim lijepo!/lepo! (s)
Da li mogu da parkiram ovde?

Predlaganje, prihvatanje i odbijanje predloga (sb)/prijedloga (h)

Idemo li u bioskop (s)/kino (h)?
Ideš li sa nama?
Hoćeš da ideš sa nama?
A sada hajdemo na kafu! (s)/kahvu (b)/kavu! (h)
Ako hoćeš, možemo . . .
Da li si raspoložen za bioskop (s)/kino?
A sada predlažem šetnju!
Imaš li slobodnog vremena sutra uveče (s)/uvečer (bh)?
Da li si večeras slobodna?
(Vrlo) rado!
Dobro!
Naravno (da)!
Ne!
Ne mogu .
Valjda ne., Ne, hvala.
Nemam (za to) volje.

Davanje savjeta/saveta (s)

Treba da pođeš tamo.
Trebalo bi da to vidite.
Taj film vrijedi/vredi (s) pogledati.
Možda ćeš ići taksijem.
Nisi dužan da tamo ideš.
Ne vrijedi/vredi (s) tamo ići.
To nema smisla.
Bolje da se tamo ne ide.
Pažnja! Molim Vas pazite!

Zabranjivanje

Ne smije se./Ne sme se. (s)
Zabranjeno pušenje!
Zabranjeno pušenje, parkiranje.
Ne radite to molim Vas.
Ne smetajte molim Vas.
Ne radi to! Ne smetaj mi!
Ostavi to!
Ne radite to!
Pušenje, Snimanje je zabranjeno!
Zabranjen ulaz!
Zabrana prolaza!
Zabrana parkiranja.

Izražavanje osobina

Kakva je ona? Kakav je on?
Ona je vrlo lijepa/lepa (s) mila, simpatična.
Moj sin je vrlo nervozan.
On je vrlo dobar lekar (s)/ljekar/liječnik. (h). Ona je čuvena glumica.
Taj visoki crnokosi je moj brat.
Ja sam malo, vrlo umoran, sanjiv, gladan.
To je vrlo komplikovan, težak, velik problem.
Te stvari su vrlo skupe, ali su vrlo dobre.
Ove ciepele su suviše velike, a one suviše male.
To je za mene suviše skupo, teško.
Srpski jezik je malo težak.

Izražavanje posjedovanja/posedovanja (s)

Čije je ovo pero? Čija je ovo knjiga?
Da li je to tvoja sestra?
Da li je to Vaša majka, Vaš otac, sin, automobil?
To je moj sin.  To je moja knjiga.
Oni veoma vole svoju kćer. Njihova kćerka studira medicinu.
Njen sin i njegova kćerka studiraju zajedno.
Telefon za tebe! To je tvoj muž!
Da li Vi imate kola, automobil? Ne, nemam kola, automobil.
To je dar, poklon za vas! To je za tebe!
Nemam više novca.

Izražavanje prostornih odnosa

Gdje Vi živite?/Gde Vi živite? (s)
U kojem gradu Vi živite?
U kojem hotelu odsedaš (s)/odsjedaš?
Na kojoj stanici moram da izađem?
Ja živim u Krakovu, Polskoj, Njemačkoj/Nemačkoj (s), Francuskoj.
On stanuje kod nas.
Ja parkiram tamo, ovdje/ovde (s), nedaleko (blizu) odatle (otuda).
Mi stanujemo na trećem spratu(sb)/katu. (h)

Mi ćemo se sresti na stanici (sb)/kolodvoru (h)/u hotelu.
ulaz, izlaz
Na sjeveru/severu (h), jugu, istoku, zapadu Bosne, Europe (h)/Evrope (sb), Njemačke/Nemačke (s)
na Zapadu, u istočnoj Europi (h)/Evropi (sb)
kod stola, na stolu
ispod, iznad stola, pred stolom, iza stola
U uredu (h)/kancelariji (sb), fabrici, pozorištu, kući, gradu
vani (h)/napolju (s)
na gore, dolje/dole (s)
Idem u Hrvatsku, Šibenik, Valpovo.
Vraćam se iz Banjaluke, Kulen-Vakufa.
Kuda (sb)/kamo (h) ideš?
Idem kod lekara (s)/ljekara/liječnika (h), na univerzitet.
Idem na odmor u Francusku.
Kako doći do hotela Bristol?
Ovdje na lijevo, poslije pravo i desno kroz park./Ovde na levo, posle pravo. . . (s)
obilazak, obilaženje
Idemo na vikend iz grada, u planine, na more.

Izražavanje vremenskih odnosa

Kada se ćemo videti?
danas, sutra, prekosutra, juče (s)/jučer (bh), prekjuče (s), prekjučer (bh)
za sat, tri dana, mjesec/mesec (s), godinu, pet godina
ujutro, prijepodne/prepodne (s), u podne, poslijepodne/poslepodne (s), uveče (s)/uvečer (bh), noću
u januaru (sb)/siječnju (h), februaru (sb)/veljači (h), martu (sb)/ožujku (h), aprilu (sb)/travnju (h), maju (sb)/svibnju (h), junu (sb)/lipnju (h), julu (sb)/srpnju (h), avgustu (sb)/kolovozu (h), oktobru (sb)/listopadu (h), novembru (sb)/studenom (h), decembru (sb)/prosincu (h)
u jesen, na zimu, leto, proljeće/proleće (s)
Koliko je sati?
osam, pet do osam, osam i pet, pola osam, osam i pet
Još je rano, Već je kasno.
U koliko sati počinje, završava ovaj film?
U osam, pet do osam, osam i pet, pola osam, osam i pet
Koliko vremena ide voz za Vrpolje (sb)/vlak za Vrpolje? (h)
sat, dva sata, pet sati
Kako često idete u pozorište? (sb)/kazalište (h)
svakog dana, često, redko, nikad, ponekad
jedan, dva puta sedmično (sb)/tjedno (h), mjesečno/mesečno (s), godišnje
Kada si stigao?
Prije tri dana/pre (s) tri dana/nedelju (sb)/tjedan (h), mjesec/mesec (sb)
Kada ćeš nas obići?
za momenat, odmah, uskoro, ubrzo
Prvo ćemo pojesti ručak a onda idemo u šetnju.

Izražavanje modalnosti

Ona veoma lijepo pjeva/lepo peva. (s)
Vozi pažljivo, mirno, brže, sporije!
Molim govorite polako, glasnije!
Kako se to radi, piše, izgovara!
Teško je reći.
Ona vozi prebrzo!
Zašto je ovdje/ovde (s) tako skupo?
Bilo je veoma prijatno!
Moja žena veoma naporno radi.
na taj način
i tako dalje
Ja mislim, vidim to drukčije.

Izražavanje mogućnosti

Da li možeš doći sutra, malo sačekati?
Da li mi možete telefonirati uveče?
Da li znaš da govoriš japanski?
Da li svirate klavir, igrate tenis?

To nije moguće, ja ne mogu tako mnogo čekati!
To je moguće.
Karte za tramvaj kupuje se u trafici.
Kako mogu da to sredim?
Postoje različite mogućnosti - na primjer/na primer. . . (s)

Izražavanje neophodnosti

Moraš to uraditi. Morate to uraditi što brže.
Treba da se ovo uradi danas.
Pasoš nije potreban (sb)/Putovnica nije potrebna (h), potrebna je viza.
To nije obavezno, neizostavno.
Morate ispulniti ovaj formular.
Treba da požurimo, već je kasno.
Treba da budem na aerodromu već u šest.
Nema drugog izlaza, treba ići taksijem
Ne moraš na mene čekati.
Da li moram ići tamo, Ne moraš, možeš čekati ovdje/ovde. (s)
Ne morate to raditi.
Da li to moram uraditi?

Izražavanje uzroka i posljedice/posledice (s)

Ako želiš me razumjeti, moraš pročitati ovu knjigu./Ako želiš da me razumeš. . . (s)
Ti ćeš me razumjeti ako, kada pročitaš ovu knjigu./Ti ćeš me razumeti. . . (s)
Pročitaj ovu knjigu, inače me nikad nećeš razumjeti/razumeti. (s)
Nisam imao vremena, zato nisam došao.
Doći ću ako budem mogao, imao vremena.
To zavisi. . .
To zavisi od tebe.
To zavisi od toga, da li. . .

Poređenje

Kod nas je slično, isto kao kod vas.
U nas je drukčije.
Imam isti automobil kao ti.
Imamo iste, slične probleme.
Naši problemi su drugčiji.
Kod vas je skuplje, ljepše/lepše (s) nego kod nas.
Moja žena je ljepša/lepša (s) nego tvoja, od tvoje
Moj sin je stariji nego tvoj, od tvoga.
Moj brat je mlađi od mene osam godina.
On liči na oca, majku.
Govoriš kao balavac. Ti si kao dijete/dete (s).
To nije tako kako (ti) govoriš, misliš.
To se ne može porediti.
To se uvijek mijenja/menja. (s)